Institut za istraživanje ratnih zločina (IIRZ), u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacije, organizovao je danas drugi forum „Na sećanje“, posvećen jednom od najtežih i najmanje rasvetljenih poglavlja istorije Kosova – masovnim trovanjima hiljada albanskih učenika tokom 1990–1992. godine.

Na događaju su učestvovali predsednica Republike Kosovo, Vjosa Osmani-Sadriu, premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti i ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacije u tehničkom mandatu, Arbërie Nagavci, koji su ocenili kao neophodno institucionalno dokumentovanje, adresiranje i briga o ovom teškom događaju iz ’90-ih godina.

Predsednica Vjosa Osmani-Sadriu istakla je da je u ovom bolnom događaju potvrđena upotreba vojnih hemijskih materija protiv albanskih učenika, čime je izvršen hemijski napad nad decom Kosova.

Naglasila je da su ova trovanja bila deo šireg okvira srpskih zločina koji su kulminirali zločinima 1998/1999. godine, te je obećala da će institucije nastaviti rad na dokumentovanju, tretiranju i traženju pravde za ovo poglavlje bola i otpora.

Remijera u tehničkom mandatu, Albin Kurti, u svom govoru je naglasio da smo se danas okupili da vratimo u sećanje jedan od najmonstruoznijih zločina koji ostaje živ u kolektivnom pamćenju.

Kurti je podsetio da su prvi slučajevi trovanja zabeleženi u Gimnaziji „Luigj Gurakuqi“ u Klini, a zatim su se proširili na 20 gradova i 11 sela širom Kosova, kao i na fabrike, vrtiće i druge institucije, čime je broj otrovanih porastao na više od 7 hiljada učenika.

Ministarka obrazovanja u tehničkom mandatu, Arbërie Nagavci, naglasila je da je istorija albanskog naroda, izgrađena na otporu, jednako obeležena i bolom i sistematskim nasiljem nad Albancima Kosova. Podsetila je da masovno trovanje više od 7 hiljada učenika ostaje jedan od najtežih događaja, kada su maloletna deca ostajala onesvešćena po školskim hodnicima, sa otežanim disanjem, vrtoglavicom i gubitkom svesti.

„Dok su naši lekari dokumentovali stvarne kliničke slučajeve, srpske institucije su negirale svako trovanje, nazivale učenike ‘simulantima’ i vršile represiju nad lekarima, nastavnicima i albanskim institucijama“, istakla je Nagavci.

Direktor IIRZ-a, Atdhe Hetemi, izjavio je da forum ima za cilj čuvanje i prenošenje istorijske istine kroz fotografije, arhivsku dokumentaciju i svedočanstva tog vremena, stvarajući neophodan prostor za sećanje, refleksiju i društvenu svest.

Posebno svedočenje podelila je Shqipe Gaši, jedna od tada otrovanih učenica, a danas službenica Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacije. Ona je rekla da je govoriti o tom periodu i dalje teško iskustvo. Gaši je opisala maj 1990. godine, vreme kada je bila maturantkinja sa snovima o nastavku studija, pohađajući nastavu popodne u objektu Škole za učitelje. „Sećam se trenutka kada sam se onesvestila u dvorištu“, istakla je, dodajući da joj se stanje ponovilo nekoliko puta, ostavljajući neizbrisive tragove u njenom životu.